Позориште Атеље 212 је започело свој живот 12. новембра 1956. године, премијерним концертним извођењем Гетеовог “Фауста” у режији Мире Траиловић, у коме су играли Марија Црнобори, Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић, у малој сали старе зграде “Борбе” у којој је било само 212 столица у гледалишту.
Појава Атељеа 212 значила је прекретницу у позоришном животу не само Београда, већ и овог дела Европе. Атеље је основан као позориште у коме би се играла нова авангардна драма, од великог утицаја у Европи у то време. Осим тога, желели су да оснују позориште које ће се и организационо разликовати од постојећих, које пре свега неће бити институција. У трагању за погодним простором у коме би реализовали своју идеју открили су читаоницу новинске куће „Борба“, а Борислав Михајловић Михиз назвао је ново позориште: Атеље 212. Публика је тог 12. новембра 1956. аплаудирала, а јавност је била благонаклона према овом необичном позоришту с необично извођеним представама.
Током 60 година које су уследиле, Атеље 212 је кроз своје представе, писце и редитеље, а нарочито кроз своје велике глумце, израсло у једно од најзначајнијих позоришта са ових простора.
Атеље 212 је било прво позориште у Источној Европи које је играло “Чекајући Годоа”, Семјуела Бекета, 1956. године. Велики успех ове представе омогућио је читавом низу других авангардних драма и аутора да се појаве у позоришту. Сартр, Фокнер, Јонеско, Ками, Пинтер, Адамов, Ружевич, Џојс, Жари, Т.С. Елиот, Витрак, Шизгал, Копит, Жене, први пут су приказани на овој сцени пред југословенском публиком. Позориште Атеље 212 је откривало и нове домаће писце и играло комаде Бране Црнчевића, Александра Поповића, Душана Ковачевића…
Дугогодишњи управник Атељеа била је Мира Траиловић, која је заједно са Јованом Ћириловим иницирала оснивање једног од највећих европских позоришних фестивала, БИТЕФ, који је настао 1967. године у Атељеу 212, и траје преко четири деценије.Последњих сезона наметнуло се као лидер регионалне сарадње и успостављања јединственог културног простора и обележило је својим успесима позоришни живот и Београда и читавог простора бивше Југославије
После Мире Траиловић на чело Атељеа 212 долази Љубомир Драшкић, који је у позоришту, као млади редитељ, готово од самог оснивања. За дванаест година, колико је био управник, позориште проширује свој глумачки ансамбл младим уметницима, и добија нову зграду. Атеље 212 1992. године у адаптираној згради постаје једно од најсавременије опремљених позоришта на Балкану. Велика сцена (сцена „Мира Траиловић) има 385 места у гледалишту, а Театар у подруму (сцена „Петар Краљ“) 141.
Пети управник Атељеа 212 био је Небојша Брадић, који се на тој функцији задржао врло кратко (ни целу једну сезону). Светозар Цветковић, глумац и дугогодишњи члан ансамбла ове куће, био је 12 година управник Атељеа 212 (од 1997. до 2009.). Кокан Младеновић, позоришни редитељ, водио је позориште од 2009. до 2012. године. Драматург и књижевник Ивана Димић била је в.д. директор од 2012. до септембра 2014. године, а садашњи директор је Бранимир Брстина, глумац и дугогодишњи члан ансамбла.
Данас Атеље 212 има стални ансамбл од 30 глумаца, али је отворен и за оне уметнике који нису стално везани за ово позориште. Највећа глумачка имена и даље играју на сцени Атељеа 212, а најбољи домаћи и интернационални редитељи раде у овој кући. На сцени Атељеа 212 играју се нове драме савремених домаћих и страних аутора, којима позориште даје свој, врло препознатљив печат. Током 60 година свог постојања, Атеље 212 је израсло у једно од најзначајнијих позоришта са ових простора. Последњих сезона наметнуло се као лидер регионалне сарадње и обележило је својим успесима позоришни живот Београда, Србије, али и бивше Југославије.

© 2009-2015 Позориште Атеље 212
Установа културе од националног значаја, Светогорска 21, 11000 Београд, Србија
+381 11 3246 146, info@atelje212.rs
Продукција и подршка
New City Company