Boris Liješević i Jelena Kislovski Liješević

PLODNI DANI

Atelje 212 u koprodukciji sa Kulturnim centrom Pančeva

Režija: BORIS LIJEŠEVIĆ

Dramaturzi: Branko Dimitrijević i Fedor Šili
Kostimograf: Mina Ilić
Kompozitor i autor songova: Aleksandar Kostić
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović
Organizator: Nevena Vučković
Pomoćnik reditelja: Aleksandra Jelić
Asistent reditelja: Filip Subotić
Saradnik na tekstu: Bogdan Španjević

Igraju:

ISIDORA MINIĆ
MILENA PREDIĆ / ALISA LACKO
RADMILA TOMOVIĆ
BRANKA ŠELIĆ
MILICA MIHAJLOVIĆ
NEBOJŠA ILIĆ
BOJAN ŽIROVIĆ

Inspicijent: Milenko Adamov
Sufler: Anka Milić

PREMIJERA u Beogradu: 17. mart 2012.

PREMIJERA u Pančevu: 19. mart 2012.

Predstava PLODNI DANI govori o roditeljskom instinktu i o tome šta se dešava kada se čovek nađe razapet između svog neostvarenog roditeljskog instinkta, između očekivanja okoline i neke često neobjašnjive nemogućnosti da se kao roditelj ostvari.
Danas kada roditelj više ne mora da bude i biološki roditelj, kada dete može da bude napravljeno od genetskog materijala nekih potpuno nepoznatih ljudi, kada  i genetika postaje tržišna roba – teško je razabrati se u vrtlogu pitanja o etici, identitetu, nasleđu, porodici koja se otvaraju sa ekspanzijom reproduktivne industrije i pronaći pravi odgovor.
Kako se nositi sa tim pitanjima na koja nas život ne priprema i da li odgovor uopšte postoji? Odgovor koji ova predstava prepoznaje je Ljubav. Ljubav koja prevazilazi sve razlike. Ljubav u kojoj se služi drugome. Ljubav u kojoj nisam važan JA nego TI.

STVARNI LJUDI. STVARNE PRIČE.

Amelie76

Imala sam čast da gledam premijeru predstave „Plodni dani“ u subotu. I, da, i ja sam još uvek pod utiskom i verujem da ću još dugo biti. Postoje neka umetnička dela, knjige, pozorišne predstave, filmovi koji se bave nekim problemom, ali ne udju u suštinu problema i dotaknu se teme samo površno. A ova predstava apsolutno nije takva. Ona se našim problemom bavi sa puno, puno dubokog razumevanja. Hvala ti i hvala vam na tome. Ja sam ponovo oživela svoje uspomene na godine borbe i svaka emocija koju sam primila za vreme predstave je bila čista i baš onakva kakvu sam je već proživljavala. Ja bih volela da što više ljudi pogleda ovu predstavu, i nas koji smo kroz ovu borbu prošli ili još uvek prolazimo, da se setimo da nismo sami i da nismo pogrešni, i onih koji možda u svom okruženju imaju nekog kao što smo mi, a ne razumeju ga, povredjuju ga ili mu nešto zameraju, a na kraju i onih koji možda i ne znaju da ljudi sa ovakvim problemima postoje.
Hvala ti još jednom i želim vam mnogo uspeha u svemu!